“LOV IDE SIGURNIM KORAKOM”
Prešavši reku Savu stigli smo u Šabac, gde je naša ekipa bila gost lovačkog udruženja Selimir Sele Jevtić. Sa Nikolom Veselinovićem, predsednikom ovog šabačkog udruženja, razgovarali smo o načinu funkcionisanja i problemima udruženja, položaju našeg lovstva, kao i njegovom shvatanju lovstva kod nas.
-Mi smo ove godine imali proslavu jubileja, odnosno 120 godina postojanja Lovačkog saveza Srbije, što znači da sva udruženja broje sigurno oko 100 godina, koliko i naše udruženje. Od svog nastanka, naše lovačko udruženje gazduje lovištem „Dobrava“, gde imamo skoro 40 000 hektara, i najveći broj lovnih dana zauzima lov na fazansku divljač. Fazana imamo u optimalnom broju, dok zeca nemamo u dovoljnom broju, ali se trudimo svake godine da to stanje poboljšamo. U predelu mačve, broj srneće divljači je poslednjih godina u opadanju, međutim, uspeli smo da povećamo broj.
Što se tiče broja članova, naše udruženje čini 600 lovaca, što nas čini jednim od većih udruženja u Srbiji. Nažalost, još uvek nemamo izgrađen lovački dom ovde u Šapcu, ali smo podneli zahtev za odobrenje projekta Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede, i očekujemo da dobijemo neka sredstva na tom konkursu, kako bismo krenuli u izgradnju.
(?)Kakva je saradnja vašeg lovačkog udruženja sa drugim udruženjima i savezima?
-Kada govorimo o saradnji sa drugim lovačkim udurženjima, to uglavnom ide od predsednika do predsednika. Imamo zaista dobru saradnju sa svim okolnim udruženjima, i planirano je formiranje Saveza Zapadne Srbije, i mogu da se pohvalim da i u Valjevu, i u Loznici, dakle u celom Mačvasnskom i Kolubarskom okrugu, sa svima imamo veoma dobru saradnju. Takođe veoma dobro sarađujemo sa Lovačkim savezom Srbije, konkretno sa predsednikom Šormazom, i mislim da svakim danom napredujemo sve bolje u tom pogledu.
(?)Sa kojim problemima u funkcionisanju se susreće udruženje „Selimir Sele Jvetić“?
-Mnoga lovačka udruženja imaju veliki problem sa krivolovom. Konkretno ovde kod nas, mi imamo veliki problem sa psima lutalicama, i tu ne možemo da pronađemo zajedničko rešenje sa komunalnim preduzećem. Pasa lutalica je sve više, i javljaju se različita udruženja za zaštitu prava životinja, zbog čega smo vezanih ruku. Mnogi lovci imaju pse, vole životinje, njihovi su zaštitnici, ali veliki problem je upravo to nekontrolisano puštanje pasa u lovište.
Drugi problem koji pogađa lovačka udruženja jeste organizacija. Mi imamo tu sreću da je upravni odbor podmlađen, zbog čega smo mnogo konkretniji u donošenju odluka. Mora da se pronađe način da se komercijalizuje lov, jer udruženja moraju da imaju još jedan izvor finansiranja, osim članarine.
(?)Na koji način funkcioniše lovni podmladak u okviru vašeg udruženja, i kako Vi gledate na budućnost lova u Srbiji?
-Podmladak u našem udruženju nikada nije bio u opadanju, naprotiv, u porastu je. Međutim, problem je sada sa različitim pravilima, koja se tiču bezbednosti u lovu, polaganja lovačkog ispita, deca moraju da imaju plaćenu članarinu, punoletno lice kao svog pratioca, i slično. Mi uvek imamo nove članove,i veliki broj mladih, što nas čini jednim od mlađih lovačkih udruženja. Imamo 20 sekcija u okviru udruženja, i većina predsednika je do 30 godina starosti, i upravo zbog toga naše udruženje očekuje lepa budućnost.
Lov kao lov u Srbiji, najviše zavisi od standarda života građana, jer iako mnogi toga nisu svesni, lov zaista košta, počevši od psa, opreme, prehrane divljači i članarine, i to predstavlja zaista mnogo odricanja. Međutim, s obzirom na standard u našoj zemlji, moje mišljenje je da lov ide sigurnim korakom.
(?)Kako ste rešili pitanje vlasništva nad objektima?
-Uvek je bilo rešenja, međutim upravo ta neažurnost predsednika, odnosno upravnih odbora je dovodila do toga da pitanje vlasništva ne bude rešeno. Postoje modeli da se pravnim putem reše pitanja vlasništva, dakle da se osnuje drugo preduzeće u sklopu lovačkog udruženja, čiji je osnivač upravo udruženje, i da se na taj način od privatizacije zaštite objekti u koje je uloženo mnogo vremena i novca.
(?)Na koji način funkcioniše lovni turizam u vašem udruženju?
-U naše lovačko udruženje nisu dolazili stranci, jer dok ne dođe Italijan, Nemac, ili Englez, to se i ne smatra lovnim turizmom. Mi nismo ni imali neku posebnu ponudu, jer to nije bilo moguće bez lovačkog doma, ali verujem da od 2018. možemo da ponudimo određene vrste komercijalnih lovova. Morate imati određenu infrastrukturu, da biste sklopili dobru ponudu, jer ako neko dolazi iz inostranstva, on želi odličnu ponudu. Mi ovde imamo lep hotel, lep nam je i grad, napravili smo i dogovor sa turističkom organizacijom grada, i čekamo da taj dom bude gotov, kako bismo imali kompletnu ponudu.
USKORO: Više o ovome pogledajte u novom serijalu „Priče iz lovišta“ na TV Lov i ribolov